Trihineloza se u prirodi održava u okruženju koji cine divlje životinje i glodari (silvaticni ciklus), odnosno domace životinje i glodari (sinatropni ciklus). Ova dva ciklusa nisu potpuno odvojena, vec se cesto preklapaju.

Divlje životinje, narocito mesojedi i svejedi, medu kojima je trihineloza dosta rasprostranjena, zaražavaju se medusobno jeduci leševe drugih životinja, pa i leševe vlastite vrste. Ako se svinje drže i uzgajaju u slobodnoj prirodi (ekstenzivan nacin držanja svinja), uvijek postoji opasnost da one naidu na leš neke divlje životinje, da ga pojedu i zaraze se trihinelom. Sasvim je razumljivo da meso ovih životinja može biti vrlo opasno za covjeka koji ga upotrijebi kao hranu. Ako se u podrucjima u kojima postoje žarišta trihineloze vrši još i nekontrolirano klanje svinja, a otpaci od klanja razbacuju, ona mogu postati stalan izvor trihineloze.

I domaci glodari imaju veliki znacaj u širenju ove bolesti. Odavno se zna da je štakor osnovni domacin i rezervoar trihineloze - on u sebi ovog parazita održava ili ga prenosi na drugog štakora (kanibalizam kod štakora je raširen). Od štakora se zaražavaju svinje, a od svinja covjek. Covjek se obicno zarazi jeduci nedovoljno kuhano ili peceno (termicki neobradeno), a najcešce nepropisno sušeno meso zaražene svinje. Rjede se javljaju manje epidemije vezane uz uživanje mesa divlje svinje ili medvjeda.

Trihineloza se može prenijeti sa zaražene na zdravu svinju i onda kada se zdrave svinje hrane neprokuhanim otpacima koji poticu od trihineloznih svinja.